Ilijada
"Tko to od bogova vrže među njih svađu i borbu?
Zeusov i Letin sin! On bolest na vojsku baci"
"Njemu odgovori na to brzonogi divni Ahilej:
Predični Atrejev sine, od sviju lakomče prvi!
Ta dar kako da dadi Ahejci junačine tebi?
Mi ni za kakvo blago ne znamo ležeće silno,
Nego kad uzmemo grade, tad i plijen idemo d'jelit;
Nije sad pravo da narod na gomilu opet ga nosi.
Nego djevojku bogu otpusti, pa ćemo tebe
Trostruko i četverostruko mi naplatit, razorit
Da li nam Zeus Trojancima grad sav obzidan tvrdo"
"Kada od Hektora stanu ljudomore ginut i padat
Mnogi junaci, i tada u tebi će srce se trgat
Od ljutine, što n'jesi Ahejca najboljeg štovo"
"Jer obećanje je to od mene najveće med svim
Besmrtnim bogovima, ne dade se uzeti natrag,
Bez brijevare vrši se sve, što namagnem glavom"
Reče i obrvama Kronion namagne mrkim
"On me je već jedanput, kad tebe obraniti htjedoh,
Za nogu pograbio i bacio s praga božanskog,
Čitav sam padao dan, kad zalazaše već sunce,
Padnem na Lemnos, a mlo života još bješe u meni,
Onda me Sinćani otud odnesu, gdjeno sam pao"
Reče i tad se nasmije bjeloruka boginja Hera
"Kao po vrsima brdskim kad Notos razvije maglu,
Koje ne trpe pastiri, al' tatu je od noći draža,
Dotle se vidjeti može, sve dokle bi bacio kamen,
Tako se njima gusta pod nogama prašina digne,
Kada su išli te poljem veoma stupali brzo "
>>Detaljna analiza djela Ilijada
Zeusov i Letin sin! On bolest na vojsku baci"
"Njemu odgovori na to brzonogi divni Ahilej:
Predični Atrejev sine, od sviju lakomče prvi!
Ta dar kako da dadi Ahejci junačine tebi?
Mi ni za kakvo blago ne znamo ležeće silno,
Nego kad uzmemo grade, tad i plijen idemo d'jelit;
Nije sad pravo da narod na gomilu opet ga nosi.
Nego djevojku bogu otpusti, pa ćemo tebe
Trostruko i četverostruko mi naplatit, razorit
Da li nam Zeus Trojancima grad sav obzidan tvrdo"
"Kada od Hektora stanu ljudomore ginut i padat
Mnogi junaci, i tada u tebi će srce se trgat
Od ljutine, što n'jesi Ahejca najboljeg štovo"
"Jer obećanje je to od mene najveće med svim
Besmrtnim bogovima, ne dade se uzeti natrag,
Bez brijevare vrši se sve, što namagnem glavom"
Reče i obrvama Kronion namagne mrkim
"On me je već jedanput, kad tebe obraniti htjedoh,
Za nogu pograbio i bacio s praga božanskog,
Čitav sam padao dan, kad zalazaše već sunce,
Padnem na Lemnos, a mlo života još bješe u meni,
Onda me Sinćani otud odnesu, gdjeno sam pao"
Reče i tad se nasmije bjeloruka boginja Hera
"Kao po vrsima brdskim kad Notos razvije maglu,
Koje ne trpe pastiri, al' tatu je od noći draža,
Dotle se vidjeti može, sve dokle bi bacio kamen,
Tako se njima gusta pod nogama prašina digne,
Kada su išli te poljem veoma stupali brzo "
>>Detaljna analiza djela Ilijada